Kada Džon bude odveo Garfilda prelepoj veterinarki Liz Vilson (Dženifer Lav Hjuit), ona će Džonu dati stvorenje koje podseća na lenjog Garfilda. Tako je Garfild upoznao Odija, umiljatog psića. Mačak je prvi put, i pored svojih devet života, ostao bez reči. Odi je prevrnuo naglavačke Garfildov savršeni svet. Garfildov izbor je: napolje, zakrpo!

U iznenadnom prilivu energije Garfild je odlučio da prekine sa svojim lenjim životom. Krenuo je u nemoguću misiju: da spase Odija. Ova avantura spojiće Džona i Liz, kao i Garfildove prijatelje, Nermala i Arlin. Međutim, što je najvažnije, sprijateljiće Garfilda i Odija; oni možda neće to priznati, ali postaće najbolji prijatelji.

O FILMU

Garfild, najpopularniji lik iz stripova, postao je velika filmska zvezda. On je mačak koga smo zavoleli zbog njegove rečenice: „Voleo bih jutra kada bi počinjala kasnije.“ Sada je lik iz stripova oživljen kompjuterskom animacijom, a 260 miliona ljudi širom zemaljske kugle čitalo je taj strip. Garfild je konačno dobio epsku priču veliku kao njegov ego.

Producentu Džonu Dejvisu, poznatom po brojnim hitovima („Doktor Dulitl“, „Tatino obdanište“), bilo je sasvim prirodno i lako da oživi Garfilda na velikom platnu. „Bilo je vreme da Garfild postane velika filmska zvezda“, kaže Dejvis. „Njegova lenjost, duhovitost i njegov stav. Nije bitno da li imate pet godina ili 50 – svi mogu da mu se prilagode.“ Dejvis je nekoliko godina razgovarao sa producentom o oživljavanju Garfilda.

Posle nekoliko godina crtanja stripa, Džim Dejvis je odlučio da je vreme da ga prenese na veliki ekran. „Uvek sam Garfilda smatrao živom mačkom“, kaže Dejvis. „On kao takav postoji u mojoj glavi, a nova tehnologija najzad može da ga predstavi u pravom svetlu.“ Džim Dejvis i Džon Dejvis želeli su da u potpunosti ostanu verni Garfildu. Džim Dejvis kaže: „Mislim da je Garfild omiljen ljudima svih doba, i to iz nekoliko razloga: deca vole njegove pokrete, tinejdžeri se identifikuju sa njegovim odbijanjem autoriteta, a na nivou odraslih on obelodanjuje osećaj krivice zbog stvari kao što su prejedanje, spavanje, nedostatak fizičke aktivnosti, manjak motivacije. On ima hrabrosti da kaže i da uradi mnoge stvari koje mi ne bismo nikada uradili niti rekli.“ U osnovi, Dejvid priznaje: „Ja sam 30% Garfild – ne džogiram, jedem lazanje i volim da se odmaram, a ostalih 70% sebe projektovao sam u Garfildovog vlasnika, Džona. Takođe, podario sam mu i svoja iskustva sa ljubavnih sastanaka.“

Scenario su uradili Džoel Koen i Alek Sokolov. Koen kaže da je za Garfilda karakteristična njegova nervoza. „Alek i ja volimo da pričamo priču kroz emocionalne potrebe lika, ili mačke, u ovom slučaju“, objašnjava Koen. Sokolov dodaje: „Garfild je klasičan lik iz stripa. On želi da zadovolji svoje potrebe“. „Garfild je gospodar sveta – dok Odi ne uđe u njegov život i uništi njegov savršeni svet“, kaže Džon Dejvis. „Kao novi mali brat, Odi privlači pažnju na sebe.“

O REŽISERU

Piter Hjuit (reditelj)
Rođen je 1965. godine. Njegova filmska ostvarenja su: „Putovanje Bila i Teda, „Borrowed“, „Candy Show“, „Tom and Huck“.

O GLUMCIMA

Bil Marej (Garfild – glas)
Za ulogu u filmu „Izgubljeni u prevodu“ Sofije Kopole dobio je deset nagrada Udruženja kritičara za najbolju glavnu ulogu i nominaciju za Zlatni globus, i to treći po redu („Rushmore“ i „Ghost Busters“). Za istu ulogu nominovan je ove godine i za Oskara. Počeo je karijeru sa improvizovanom trupom „Second City“. Ubrzo se priključio ekipi emisije „Uživo subotom uveče“ („Saturday Night Live“) i dobio nagradu Emi kao jedan od scenarista. Nakon što je započeo filmsku karijeru ulogom u filmu „Meatballs“ Ivana Rajtmana, sa ovim rediteljem snimio je i „Isterivače duhova“ i film „Stripes“. Igrao je u filmovima: „Čovek koji je premalo znao“, „Where the Buffalo Roam“, „Tutsi“, „The Razor“s Edge“, „What About Bob“, „Mad Dog and Glory“, „Wild Things“, „Kingpin“, „Cradle Will Tenenbaums“

Za grubog, ali ipak šarmantnog kapetana Džeka Speroua (Džoni Dep) kristalnobistre vode Kariba i otvoreno more predstavljaju igralište na kome se dešavaju avanture i misterije. Međutim, Džekov idilični život prekida se posle nesreće u kojoj mu lukavi kapetan Barbosa (Džefri Raš) ukrade brod – Crni biser, a kasnije napadne grad Port Rojal i kidnapuje guvernerovu (Džonatan Prajs) prelepu ćerku, Elizabet Svon (Kira Najtli). Elizabetin drug iz detinjstva, Vil Tarner (Orlando Blum), udružuje snage sa Džekom kako bi komandovali najbržim brodom iz britanske flote – Presretačem, u neustrašivom pokušaju da je spasu i povrate brod Crni biser. Ovaj dvojac i njihovu šaroliku družinu prati Elizabetin verenik, gizdavi i ambiciozni komodor (viši oficir u mornarici) Norington (Džek Davenport), na brodu Neustrašivi. Vil ne zna da su Barbosa i njegova posada prokleti da zauvek žive kao nemrtvi i da se s izlaskom meseca pretvaraju u žive skelete. Prokletsvo može biti skinuto samo ako se povrati nekada oteto blago. Izvanredni vizuelni efekti oživljavaju ove strašne neprijatelje dok se naši dični junaci hrabro bore sa Barbosom i njegovim nepobedivim gusarima sa Kariba.

Zvanicni sajt :http://disney.go.com/disneypictures/pirates/

Povodom osam decenija postojanja Diznijevog crtanog junaka Miki Mausa, izdavacka kuca „Egmont“ iz Beograda objavila je specijalno rodendansko izdanje stripa o najpopularnijem mišu na svetu.

Specijalno izdanje stripa Mikija Mausa posveceno je njegovom 80. rodendanu i onome šta mu se sve dešavalo kroz godine, a uvodni strip je inspirisan crtanim filmom „Parobrod Vili“ gde se Miki prvi put pojavio.

Miki Maus se prvi put pojavio 18. novembra 1928. godine u crtanom filmu Volta Diznija „Parobrod Vili“, koji je ujedno bio i prvi crtani film koji je imao ton.

Miki je prvi od crtanih likova kojem je Volt Dizni dao glas, a 1935. godine prvi put se pojavio u koloru.

Dizni je inspiraciju za lik našao u pravom mišu koji je živeo sa njim u studiju u Kanzas Sitiju u kome su nastali i prvi animirani filmovi.

Prvo Mikijevo ime trebalo je da bude Mortimer, ali je supruga Volta Diznija, Lilijen, smatrala da je to ime previše pompezno i predložila ime sa kojim je na filmskom platnu tada debitovao i pod kojim je poznat i danas.

Crtani lik Mortimera pojavio se 1936. godine kao Mikijev suparnik koji pokušava da pridobije naklonost Mikijeve devojke Mini.

Prvi broj casopisa o Mikiju Mausu u izdanju „Egmonta“ pojavio se 2005. godine, i od tada izlazi svakog prvog u mesecu.

Rodjenda